gototopgototop

Trudnoća

  • Trudnoca
  • Trudnoca

Beba

  • Beba
  • Beba

Porodica

  • Porodica
  • Porodica

Vaša iskustva

Galerija

E-mail Novosti

Anti-spam pitanje 3+4=?
Ime:
Email:

Klinfo.hr

Besplatan sport

Zavod za udžbenike

Magično Bilje časopis



Strah dece od lekara i bolnice

PDFŠtampaEl. pošta

( 2 Glasova )
Strah dece od lekara i bolnice, 4.0 out of 5 based on 2 votes . MamaiBeba.rs

Malo je roditelja koji su ravnodušni kada uvide da im se dete jako boji lekara i medicinskih intervencija. Oni tada najčešće pate zajedno sa detetom, a osim toga osećaju se veoma neugodno kada njihovo dete vrišti od straha u čekaonici ili ordinaciji.
Strah od bolnice-lekara-doktora
Ponekad su za ovaj strah krive majke koje prete svom detetu lekarom, lečenjem i operacijama. Umesto toga, one bi trebalo kod deteta da stvaraju poverenje u medicinsko osoblje, da mu kažu da su lekari ljubazni i da vole decu. Izvestan strah od lekara i medicinskih intervencija je najčešće stečeni (naučeni) strah na osnovu bolnih iskustava u ordinaciji, te se može prihvatiti kao normalna reakcija psihički potpuno zdravog deteta. Međutim, može se razviti jak strah od budućih lekarskih intervencija ako se dete laže da, na primer, davanje injekcija neće boleti. U ovom slučaju dete gubi dalje poverenje u roditelje i medicinsko osoblje, ne veruje im više i očekuje nova neugodna iznenađenja. Deca ovaj strah, takođe, mogu steći za vreme čekanja u čekaonici ako za to vreme drugo dete vrišti u ordinaciji (zato bi bilo poželjno da vrata ordinacije dobro dihtuju ili pak slušajući jezive priče druge dece o svojim doživljajima u ordinaciji lekara.

Strah od lekara i lečenja kod dece se može izbeći ako se majka pridržava sledećih uputstava:

1) detetu bi trebalo da priča o lekarima kao dobrim čikama i tetama koji vole decu, naročito malu, i koji su veoma ljubazni;
2) ako se dete plaši lekara, treba ga psihološki pripremiti za lekarski pregled i ispričati mu sa što više pojedinosti kako će pregled izgledati. Po potrebi poželjno je odigrati i malu predstavu lekarskog pregleda u kojoj će ulogu lekara imati majka obučena u beli mantil. Ili za vreme igre sa detetom, majka može obući beli mantil tako da se za belu boju mantila vežu prijatne emocije (zadovoljstvo deteta u igri);

 

Strah od spavanja

PDFŠtampaEl. pošta

( 3 Glasova )
Strah od spavanja, 5.0 out of 5 based on 3 votes . MamaiBeba.rs

Strah od spavanja nastupa kod neke dece obično u drugoj godini života. Dete koje je do tada odmah padalo u san kada je bilo sito, umorno i utešeno, najednom počinje da se brani od upadanja u san, čak i kada je veoma umorno i kada mu je san neophodan.

Ono se bacaka u svom krevetiću, plače, zove majku, stalno nešto zapitkuje, traži da vrata ostanu otvorena, moli za vodu itd.
Strah od spavanja
Dete ovog uzrasta se oseća sigurnim ako oko sebe vidi poznata i prisna lica, kao i kada čuje poznate i prisne glasove. Sa padanjem u san dete uranja u jedan za njega nepoznat svet samoće, a to može podneti samo dete koje se oseća sigurnim. Upravo poteškoće upadanja u san nastupaju kod dece koja nemaju osećaj samopouzdanja i koja nisu sigurna u ljubav i zaštitu svojih roditelja. Ona se boje da ih roditelji ne napuste dok spavaju. Zato ostaju budna (ponekad se prave da spavaju) osluškujući šta roditelji rade i govore.

Ako nisu sigurna da su roditelji uz njih, ustade i sa najljubaznijim osmehom zatražiće od roditelja gutljaj vode ili mleka.Vera u roditeljsku ljubav je najbolje sredstvo portiv smetnji spavanja. Dete ne bi smelo nikada doći na pomisao da bi ga roditelji mogli ostaviti. Dete koje ima poteškoća sa uspavljivanjem ne treba nikada kažnjavati, grditi ili izrugivati, niti pak nagrađivati. Ove će poteškoće same od sebe prestati čim dete stekne više samopouzdanja i oseti se sigurnim.

Nešto starije dete može imati teškoće sa uspavljivanjem, jer se boji samoće kada mu u fantaziji počinju da prete imaginarna bića (zle vile, babaroge i sl.). Osim toga ono počinje da se boji i svojih košmarskih snova, pošto snove i stvarnost jedva može da razlikuje.

   

Strah od mokrenja u krevetu

PDFŠtampaEl. pošta

( 5 Glasova )
Strah od mokrenja u krevetu, 4.8 out of 5 based on 5 votes . MamaiBeba.rs

Pojedina deca se boje da idu na ekskurziju ili u posetu daljnjem rođaku, jer se boje ismejavanja zbog mokrenja u krevetu kojeg se ne mogu osloboditi. Da vidimo koji su to uzroci nekontrolisanog mokrenja i kako se može otkloniti.
Noćno mokrenje - strah
Voljna kontrola mokrenja zavisi od sazrevanja neuromišićnog sistema, uslovljavanja, osećajnih, društvenih i niza drugih činilaca. Dete od 15. meseca života uspeva delimično da kontroliše dnevno mokrenje, oko 18. meseca deca daju do znanja da im je rublje mokro, oko druge godine kontrolišu mokrenje danju, a krajem treće ili četvrte godine i noću. Noćna kontrola ne može biti uspostavljena pre nego što se uspostavi kontrola u toku dana. U uspostavljanju kontrole mokrenja značajnu ulogu igra obučavanje koje ne treba započinjati pre nego što dete nauči da hoda, jer je tek tada postignut stepen anatomske i neurološke zrelosti.

O enurezi (nevoljnom noćnom i dnevnom mokrenju) govorimo ako dete posle 3. ili 4. godine starosti povremeno ili stalno nevoljno ispušta mokraću u rublje. Od ove smetnje pati 4 do 10%, a po nekim autorima i 15% dece. Doduše, ona se smanjuje sa uzrastom deteta, te se u pubertetu sreće kod 0,5% devojčica i kod 1% dečaka. Noćno i dnevno mokrenje se deli na primarno i sekundarno. U primarno mokrenje spadaju sva ona dnevna i noćna nevoljna ispuštanja mokraće koja nisu ni prestala od rođenja. Sekundarno mokrenje, ili stečeno, koje je ređe, javlja se naknadno, nakon perioda »čistoće« ili »suvog«, tj. nakon već uspostavljene kontrole (to se naročito dešava posle smrti roditelja, razvoda roditelja, rađanje drugog deteta itd.).

   

Strah od kazne

PDFŠtampaEl. pošta

( 10 Glasova )
Strah od kazne, 4.4 out of 5 based on 10 votes . MamaiBeba.rs

Donedavno se smatralo da je batina iz raja izašla, da nije nikome naškodila i da se bez nje dete ne može pravilno vaspitavati. Batina se često i intenzivno upotrebljavala, Strah od kaznejer je njena upotreba veoma jednostavna, a osim toga je snažno sredstvo za suzbijanje neželjenog ponašanja.

Gledalo se samo na trenutni efekat batinanja, dok se nije mnogo razmišljalo o neželjenim i dalekosežnim posledicama.

Donedavno su i mnogi stručnjaci smatrali da se fizičko kažnjavanje može upotrebiti kao odgojno sredstvo dece do puberteta, ali s tim da se primenjuje veoma retko, da nije intenzivno i da posle kazne sledi objašnjenje i razgovor sa detetom zbog čega je kažnjeno.

Međutim, danas sve više prevladava mišljenje da se fizičko kažnjavanje dece mora potpuno izbaciti iz prakse, čak se insistira da se što manje koriste i drugi načini kažnjavanja, jer uz pomoć kazne nikoga nećemo ništa naučiti već ga samo nekih stvari odučiti, ali mu pri tome nismo rekli šta umesto toga treba da radi. Zbog toga kazna dovodi samo do privremenog nestajanja kažnjavanog ponašanja.

Ispitivanja pokazuju da su većina roditelja na rečima protiv fizičkog kažnjavanja dece, ali u praksi to nije tako. Još uvek većina roditelja će ponekad pljusnuti svoje dete, iako ponekad to svesno nisu želeli. Postavlja se pitanje zašto je to tako? U našoj ličnosti je utkana prošlost čovečanstva, zatim naša lična prošlost kao i uticaj sredinskih faktora.

Verovatno da mi još uvek nosimo u sebi agresivne gene naših predaka. U nama je prisutna i naša lična prošlost: uočeno je da oni roditelji koji su kao deca bili fizički kažnjavani to isto čine i sa svojom decom. I na kraju tu su ustaljene predrasude naše kulture da su i do sada deca bila fizički kažnjavana i da zbog toga nije niko trpeo. To su zablude, jer čovečanstvo je do sada bilo, a i sada je još uvek, krcato agresijom (fizičko kažnjavanje, ubistva, ratovi itd.), a sigurno je da se delimični uzroci nalaze i u fizičkom kažnjavanju dece.

   

Strahovi prouzrokovani gledanjem televizije

PDFŠtampaEl. pošta

( 5 Glasova )
Strahovi prouzrokovani gledanjem televizije, 4.2 out of 5 based on 5 votes . MamaiBeba.rs

Neosporno je da televizija ima i pozitivan uticaj na ličnost deteta, ali ponekad i negativan, jer se televizija ne upotrebljava razumno (deca previše gledaju televizijski Strahovi prouzrokovani gledanjem televizijeprogram) i što su emisije prepune scena nasilja, užasa i strave.

Ispitivanja u SAD su pokazala da već dvogodišnjaci dnevno provode pred televizijom oko 2,5 sata, a trogodišnjaci oko 3,5 sata. Već jaslice, a da ne govorimo o dečjim vrtićima, poseduju TV aparate za svoje mališane. U jednoj porodici dnevno radi televizor prosečno oko 6,5 sati. U Zapadnoj Nemačkoj članovi jedne porodice provedu zajedno pred ekranom prosečno 61% slobodnog vremena. Televizor je, zaista najveći proždrljivac slobodnog vremena savremenog čoveka. Život porodice se sve više upravlja prema TV programu. Deca se malo kreću i igraju u prirodi, pa nije čudno što se sve to negativno odražava na njihovo zdravlje.

Scene užasa, straha i nasilja dominiraju na televizijskom ekranu. Tako se na televiziji u SAD prikazuje nasilje u više od dve trećine celokupnog programa. Jedan sedamnaestogodišnjak je već u proseku prisustvovao scenama 18.000 ubistava. Ovo prikazivanje nasilja je prisutno i u bioskopima, stripovima i u mnogim drugim sredstvima javnog informisanja. Deca sačinjavaju 1/4 do 1/3 svih gledalaca u bioskopima, a samo mali deo repertoara je namenjen i prikladan njima.

   

Vaši komentari