gototopgototop

Trudnoća

  • Trudnoca
  • Trudnoca

Beba

  • Beba
  • Beba

Porodica

  • Porodica
  • Porodica

Vaša iskustva

Galerija

E-mail Novosti

Anti-spam pitanje 3+4=?
Ime:
Email:

Klinfo.hr

Besplatan sport

Zavod za udžbenike

Magično Bilje časopis



Vanmaterična trudnoća

PDFŠtampaEl. pošta

( 11 Glasova )
Vanmaterična trudnoća, 4.2 out of 5 based on 11 votes . MamaiBeba.rs

Vanmaterična ili ektopična trudnoća označava razvitak trudnoće izvan materične šupljine. Daleko najčešća lokacija vanmaterične trudnoće je jajovod: u 95 - 98% ektopičnih trudnoća zametak se nalazi u jajovodu. Daleko ređe lokacije su jajnik (ovarijalna trudnoća) ili bilo koji deo trbušne šupljine (abdominalna trudnoća). Ektopična trudnoća koja se ne razvija izvan materice, ali ne u materičnoj šupljini naziva se cervikalna trudnoća. U ovom slučaju zametak se razvija u vratu materice. Računa se da se na 100 porodjaja javlja otprilike 1 vanmaterična trudnoća. Svaka vanmaterična trudnoća predstavlja životnu opasnost za jednu ženu. Najveća opasnost se sastoji u obilnom krvarenju u trbušnu šupljinu i šoku usled iskrvarenja.

Dva su osnovna razloga zašto nastaje vanmaterična trudnoća. Prvi razlog je postojanje nepravilnosti i prepreka na putu kojim prolazi oplođena jajna celija. Glavni razlog postojanju ovih prepreka je upala jajovoda (salpinigitis, adnexitis, pid) koja ostavlja iza sebe ne samo priraslice jajovoda s drugim organima već i priraslice unutar samog lumena jajovoda. Najčešći uzročnici ovakovih promena jajovoda su infekcije klamidijom i gonokokom, ali i endometrioza ili operativni zahvati na jajovodima (salpingolysis, salpingostomia). U ovu grupu treba ubrojati i anatomske deformacije jajovoda (hipoplazija, divertikuli, duge tube). Drugi razlog nastanka vanmaterične trudnoće je nepravilna peristaltika jajovoda - nepravilni fini pokreti jajovoda čiji je glavni uzrok insuficijentna funkcija jajnika (hipoplastični jajovodi). Ostali uzroci nepravilne peristaltike su oštećenja mišićnog sloja jajovoda kod postojanja priraslica i tumora u maloj karlici zbog čega je forma i funkcija jajovoda izmienjena.

Klinička slika vanmaterične trudnoće zavisi o mestu implantacije oplođenog jajašca: ukoliko se jajašce zadržava u ampularnom dielu - proširenom delu jajovoda okrenutom prema jajniku nastaje tubarni abortus. U drugom slučaju ako se oplođeno jajašce implantira u istmičkom delu - uskom delu jajovoda uz samu matericu rastom jajašca nastaje prsnuće jajovoda - tubarna ruptura. Na isti način se završava i intersticijska trudnoća kada se oplođeno jajašce implantira u predelu materičnog ušća jajovoda. Tubarni abortus češći je 6 - 10 puta od tubarne rupture. Ima spori tok, a klinička slika se razvija postupno. U prvom stadijumu ne postoje simptomi, u drugom stadijumu su simptomi vrlo retki i tek u trećem stadijumu nastupaju tegobe. Prvi simptomi obuhvataju uglavnom jednostrane bolove u donjem delu stomaka koji su praćeni nepravilnim tamnim krvarenjem, a nakon izostanka menstruacije. Kod neprepoznate vanmaterične trudnoće ili kasnog javljanja lekaru usled krvarenja u stomak nastupa peritonealni šok i kolaps, što se bez pravovremenog hirurškog zahvata završava smrtnim ishodom. Klinička slika tubarne rupture je daleko dramatičnija usled naglog prsnuća jajovoda. Bolovi u stomaku su snažni, grčevitog karaktera, obično samo s jedne strane i javljaju se već 6 - 8. nedelja nakon izostanka menstruacije.

Dijagnoza vanmaterične trudnoće postavlja se na osnovu podataka iz anamneze, vaginalnog i ultrazvučnog pregleda, uz pomoć testa na trudnoću odnosno određivanja visine ß-hCG u serumu. Kod 90 - 95% pacijentkinja sa vanmateričnom trudnoćom postoji kašnjenje ili izostanak menstruacije. Bol u stomaku javlja se kod 70% pacijentkinja i nepravilno (obično tamno smeđe i oskudno) krvarenje prisutno je u 52% pacijentkinja. Kod vaginalnog pregleda u početnim stadijumima ne mora se nalaziti nikakovih abnormalnosti, kod uznapredovalijih stadijuma ili krvarenja u stmak palpira se adneksalna masa uz izrazitu bolnost pri pomeranju vrata materice. Siguran ultrazvučni znak vanmaterične trudnoće je nalaz vitalnog embriona izvan materice. Verovatni znaci (ultrazvučni trijas) za vanmateričnu trudnoću su nedostatak ultrazvučnih znakova trudnoće u materici, adneksalni tumor i prisustvo tecnosti u stomaku. Sumnjivi ultrazvučni nalaz je već i nedostatak nalaza embrion u materici kod izostanka menstruacije. U svim ovim slučajevima radi se ili brzi test na trudnoću iz urina ili se određuje visina ß-hCG u serumu (daleko pouzdaniji nalaz).

U vrlo malom broju slučajeva moguće je konzervativnim putem lečiti vanmateričnu trudnoću. U ove postupke ubrajaju se vrlo retko samoizlječenje (kompletan spontani pobačaj ili resorpciju trudnoće u jajovodu) ili tehnike koje podrazumijevaju lokalnu infiltraciju metotrexata, prostaglandina ili obične glukoze bilo putem ultrazvučnog navođenja ili laparoskopskim putem. Opisane metode nisu naišle na široku primenu i primjenjuju se uglavnom u sklopu naucnih  istrazivanja. Lečenje vanmaterične trudnoće se zasniva na operativnim tehnikama koje se sve češće izvode laparoskopski. Radikalni zahvat podrazumieva odstranjenje jajovoda s vanmateričnom trudnoćom (salpingectomia) ili u slučaju dodatne patologije na pripadajućem jajniku odstranjenje i jajovoda i jajnika (adnexectomia). Mikrohirurški zahvati obuhvataju salpingotomiju i salpingostomiju, postupke segmentne resekcije i anastomoze i resekciju tubarnog ugla s reimplantacijom.

Oko 17% žena svoju prvu trudnoću zanese van maternice, oko 40% ovih žena kasnije neće moći ostvariti urednu spontanu trudnoću. Nakon radikalnih hirurških zahvata 50% žena neće više zatrudneti, a rizik ponovne vanmaterične trudnoće iznosi 10 - 15%. Nakon mikrohiruškog zahvata kod vanmaterične trudnoće 1/3 žena nikada više neće zatrudneti, 1/3 žena ponovno će zaneti izvan materice, i 1/3 žena ostvariti će urednu spontanu trudnoću.

Izvor: www.kolevka.org

 

comments

Postavi komentar


Security code
Refresh


Vaši komentari